Šta je trgovina ljudima

Trgovina ljudima (na engleskom  trafficking in human beings) je definisana  na međunarodnom nivou godine 2000       sa jednim od tri Dodatna Protokola  Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv organizovanog transnacionalnog kriminala, takozvani Dodatni Protokol o Trgovini ljudima.

član 3 Protokola definiše trgovinu ljudima kako sledi:

“(a)  “Trgovina ljudima” podrazumeva vrbovanje, prevoz, preseljenje, smeštaj ili  prihvat osoba, putem upotrebe ili pretnje upotrebom  sile ili drugih oblika  prinude , otmice, prevare, obmane, zloupotrebe moći ili  stanja ugroženosti , davanje  ili primanje  novca ili zbog neke druge koristi sa ciljem da postigne pristanak osobe koja ima kontrolu nad  drugom osobom, a sve u svrhu eksploatacije. Pod eksploatacijom se podrazumeva, kao minimun, iskorišćavanje u smislu  prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, rad ili prisilni poslovi, ropstvo ili prakse slične ropstvu, porobljavanje ili trgovina ljudskim organa;
(b) Pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju navedene pod slovom (a)  nebitno je tamo gde je korišćeno bilo koje sredstvo navedeno pod slovom (a);

(c) vrbovanje, prevoz, preseljenje, smeštaj ili prihvat maloletnika sa ciljem eksploatacije smatra se   “trgovinom ljudima” čak  i ako  to ne uključuje nijedno od sredstava navedenih pod slovom (a) dotičnog člana;
(d) Za “maloletnika” se smatra svako lice koje ima manje od osamnaest godina starosti.”

Centralni elementi  definicije su stoga dela sprovedena od strane organizatora,sredstva sa kojima se služe i krajnji ciljevi njihovog ponašanja . To su sledeći:

• vrbovanje (na primer putem ponude posla u inostranstvu ili unutar zemlje) ili prevoz ili preseljenje  (između raznih zemalja ili unutar iste zemlje) ili smeštaj ili prihvat osoba koje se eksploatišu;
• korišćenje sredstava, da bi ostvarila gore opisana dela, od koji su pretnja ili upotreba sile, drugih vrsta prinude,otmice, prevare, obmane, zloupotrebe moći ili stanja ugroženosti osobe;
• sa ciljem da se eksploatiše žrtva  u raznim područjima (seksualna eksploatacija, radna, pretvaranje u ropstvo, prisilno prosjačenje, trgovina ljudskim organima).

trgovinu ljudima ne trebe  mešati sa krijumčarenjem migranata (na engleskom smuggling of migrants), to jest kriminalom koji se sastoji u ilegalnom  premeštanju jedne ili više osoba iz jedne zemlje u drugu uz pristanak krijumčarene osobe i bez cilja za eksploatisanjem. Glavna razlika između dva  pojma je činjenica da, dok kod smuggling-a osoba koja migrira ima aktivnu ulogu prilikom kontaktiranja organizacije i dakle postoji sporazum između dve strane, u slučaju trgovine ljudima  nailazi se na upotrebu nasilnih sredstava, prisiljavanja ili u najmanju ruku prevara. Osim toga, kod smuggling-a odnos između osobe koja migrira i krijumčara završava onog momenta kada se stigne do destinacije, dok kod trgovine ljudima dolazak u zemlju destinacije se podudara  sa početkom eksploatacije. U stvari, ova dva fenomena se često preklapaju i mešaju: može se desiti da neka osoba postane žrtva trgovine ljudima  u kasnijoj fazi putovanja, za koje  je odlučila da napravi spontano, zbog dugovanja koje je nastupilo ili zbog prevare od strane krijumčara.